Батерија или било који извор једносмерне струје омогућава њен проток у уређају због постојања електромоторне силе у извору. Електромоторна сила често се представља као замишљена пумпа – спољашња сила – која одржава напон извора струје тако што пребацује електроне, који су окончали своје путовање у уређају, са позитивног пола извора на негативни (цртеж с леве стране).

Насупрот спољашње силе, на електроне делује одбојна електрична сила и њено дејство представља унутрашњи отпор у извору једносмерне струје.

Код батерија, као реалног извора струје, ситуација није тако једноставна. У погледу литијумских батерија, које се највише користе, цртеж с десне стране, поступак пуњења или пражњења батерије се своди на кретање (дифузију) јона литијума с једне електроде на другу помоћу молекула електролита који окружују јон литијума: на једној се отпуштају електрони представљени зеленом бојом и започињу пут кроз уређај, а на другој се преузимају након што окончају пут у уређају. Очигледно су хемијске реакције еквивалент замишљеној пумпи. На појаву унутрашњег отпора утичу многобројни чиниоци: облик и врста електрода, трансфер наелектрисања на електродама, покретљивост електролита и одговарајући тип, отпори у контактима унутар батерије и још неке појаве.

И спољашњи чиниоци утичу на величину унутрашњег отпора – попут температуре. Познато је да истрошени акумулатори теже покрећу моторе у току зимских месеци. Исто тако је уочена зависност унутрашњег отпора од нивоа напуњености батерије. Код других извора једносмерне струје, попут соларних плоча, унутрашњи отпор зависи од врсте материјала, површине плоче и њене осветљености. Заинтересовани читалац може пронаћи детаље у чланцима на Google Академику.