Где тече суперпроводна струја у возовима? Маглев возови на доњем делу поседују електромагнете кроз које протиче струја у суперпроводном стању, стварајући магнетно поље на том делу воза. Такво магнетно поље, према Фарадејевом закону електромагнетне индукције, индукује струју у бочним калемовима (видети цртеж), тако да настаје магнетно поље на бочним странама. Запажамо да су магнетна поља […]
Унутрашњи отпор у извору струје
Батерија или било који извор једносмерне струје омогућава њен проток у уређају због постојања електромоторне силе у извору. Електромоторна сила често се представља као замишљена пумпа – спољашња сила – која одржава напон извора струје тако што пребацује електроне, који су окончали своје путовање у уређају, са позитивног пола извора на негативни (цртеж с леве […]
Проток једносмерне струје
Иако се на интернет мрежи не помиње, изгледа да је извесни Стивен Греј својим упорним извођењима експеримената први установио, у првој половини XVIII века, да непокретна наелектрисања могу постати покретљива. То што у данашње време претпостављамо погрешан смер електричне струје у жицама – од позитивног пола према негативном – дугујемо Бенџамину Френклину, јер су његови […]
Да ли је скраћење дужине стварно?
Не разумем тај концепт скраћења дужине. Да ли је стваран или илузија? Релативистичко скраћење (контракција) дужине је стварна појава. Пођимо од нама ближе појаве у класичној механици: док смо у возилу које се креће, у односу на референтни систем везан за возило мирујемо, али исто тако прелазимо пут у односу стајалиште јавног превоза као други […]
Дифракција Месечеве светлости
На фотографији се уочавају светлосни кругови око Месеца, обојени различитим бојама. Реч је о Месечевом венцу или Месечевој корони: Природно је помислити да се појава може протумачити као разлагање Месечеве светлости када пролази кроз капљице кондензоване водене паре облака, попут разлагања светлости кроз призму – а то је дисперзија светлости. Међутим, облик венца подсећа на […]
Плава боја неба
У роману Одакле сам била више нисам књижевник Дејан Тиаго Станковић наводи да је небо изнад Лисабона „за два тона модрије од нијансе коју зовемо азурном или небескоплавом″. У наставку наводи да никада није добио научно објашњење. И мене је та појава заинтригирала иако нисам посетио овај град. Прво озбиљно тумачење појаве небеског плаветнила потиче од […]