Хигсов бозон

Шта је то Хигсов бозон? Ништа ту не разумем.

У складу са Стандардним моделом елементарних честица у физици, честице које преносе силу припадају групи која носи назив бозони. Ту су: фотон као преносник електромагнетне силе, глуони који преносе јаку нуклеарну силу и преносиоци слабе нуклеарне силе: W⁺, W⁻ и Z°. Проблем је у томе што се не увиђа правилност када се упореде масе бозона. Тако, фотон нема масу, а други бозони имају битно различите вредности ове физичке величине. 

Решење је понудио Шкот Питер Хигс, шездесетих година XX века, Он је претпоставио простирање Хигсовог поља, а носилац (квант) поља је Хигсова честица – који исто тако представља бозон. Када друге честице ступе у дејство са Хигсовом, јачина дејства између њих је сразмерна масама које стичу честице. Оваква појава је присутна при ниским вредности енергија, што значи да у почетној фази еволуције свемира бозони који сада имају масу су били честице без масе. Зато се каже да је ширењем свемира нарушена симетрија у масама бозона. Чак постоји претпоставка да је убрзано ширење свемира у раној фази последица утицаја Хигсовог поља.

У погледу својстава, Хигсов бозон не поседује античестицу (односно сам је себи античестица), што је карактеристика још неких, на пример фотона. Његова маса је процењена у различитим експериментима, попут судара протона. Време живота Хигсовог бозона је износило око 10⁻²² s, након чега се распадао на два друга бозона Z, а сваки бозон на електронско-позитронски пар.