Настанак тешких хемијских елемената

Рекли сте да је водоник први настао после великог праска. Како су онда настали тешки елементи?

Хемијски елементи тежи од водоника, до редног броја 56 – а то је гвожђе, створени су у процесима нуклеарне фузије – спајања језгара – унутар звезда које су некада постојале. Након што су окончале животни циклус, звезде су угасле и свемир је обогаћен тако створеним хемијским елементима. Према томе, сви хемијски елементи тежи од водоника у нашем телу и предметима које употребљавамо постоје због процеса у звездама које више не постоје.

Гвожђе је посебно поменуто зато што су протони и неутрони веома снажно везани у језгру овог атома у поређењу са другим атомима. Зато је ово језгро стабилно и није подложно нуклеарној фузији са другим језгрима, при чему би се наградила тежа језгра. Одговор на питање о пореклу језгара тежих од гвожђе је да су настали од – супернова. Ако је звезда масе веће од 8 и мања од 30 сунчевих маса, живот ће окончати као неутронска звезда.

Када звезда дође до краја животног циклуса, прво наступа фаза сажимања звезданог језгра при чему електрони ступају у реакције са протонима и језгро почиње да обилује неутронима. Густина плазмене материје је у тој мери висока да чак ни продорни неутрини нису у могућности да лако напусте језгро звезде. У току фазе катаклизмичног умирања, дешава се захватање неутрона од стране присутних атомских језгара и стварање елемената тежих од гвожђа. Омотач језгра се загрева и стварају се услови за експлозију неутронске звезде: супернове.