Ознака: молекули

Плава боја неба

У роману Одакле сам била више нисам књижевник Дејан Тиаго Станковић наводи да је небо изнад Лисабона „за два тона модрије од нијансе коју зовемо азурном или небескоплавом″. У наставку наводи да никада није добио научно објашњење. И мене је та појава заинтригирала иако нисам посетио овај град. Прво озбиљно тумачење појаве небеског плаветнила потиче од […]

Фотохроматске наочаре

Зашто стакла неких наочара потамне напољу? То су фотохроматске или фотогреј наочаре. Затамњење је последица дејства ултраљубичастог зрачења, дела електромагнетног Сунчевог спектра који пристиже до нас, и премаза нанетог на сочиво. Не може свако једињење да обезбеди провидност за светло у просторији где нема ултраљубичастог зрачења и затамњење напољу где је присутно ово зрачење, а […]

Светлећи штапићи

Шта садрже светлећи штапићи кад тако светле? Објекти могу да емитују електромагнетно зрачење услед кретања молекула од којих су сачињени, и у том случају је реч о топлотном зрачењу, или током прелаза електрона између енергетских нивоа у атому, односно молекулу – назовимо га хладно зрачење. Луминесцентно зрачење припада другој групи. Електрон у молекулу, након што […]

Микроталасна пећница

Приметила сам два се две шоље од истог материјала, а различите боје, неједнако загревају у миктоталасној. Зашто? Микроталаси су електромагнетне природе, а молекули воде поседују просторно раздвојене центре позитивног (атомско језгро) и негативног наелектрисања (електрони) – што је својствено електричним диполима – тако да електрично поље таласа утиче на кретање молекула воде у храни. Због […]

Магла, облачност и влажност ваздуха

Која је разлика између магле и ниске облачности? Са гледишта физике, нема разлике између магле и ниске облачности. Обе појаве представљају кондензацију или сублимацију водене паре у капљице воде и њену кристалну фазу. Друго је питање да ли такво кондензовано стање ствара падавине. Зашто је хладније када је влажност ваздуха већа? Мислим да је ова […]

Расподела брзина молекула

Зашто је десни део Максвелове криве шири Пођимо од расподеле брзина молекула гасова. Врх криве односи се на брзину којом се креће највећи број молекула: и то је највероватнија брзина. Да би молекули били у могућности да напусте гравитационо поље планете потребно је да поседују брзину већу од такозване друге космичке брзине. У случају Земље та вредност […]

Следећа страна »