Због чега бициклисти на тркама возе са уским гумама?

Трење није разлог због чега професионални бициклисти користе танке гуме, већ умањење отпора ваздуха. Можда и другачија вредност масе, ако уопште постоји, и њен распоред дуж точка у односу на стандардне гуме има позитиван утицај на инертност ротације точка, али у то нисам сигуран. Колико је битно вискозно трење – које потиче од ваздуха – у спорту указује поредак бициклиста у току вожње, док код пливача капице умањује вискозно трење косе.

Признајем да ми након деценија бављења физиком овакво занимљиво питање није пало на памет. У наставку следи занимљива прича која указује да често упрошћавамо поимање трења, сводећи на пуку дефиницију везе ове појаве са силом притиска гуме на површину. 

Трење котрљања би могло да се узме у обзир када се размишља о типовима гума, мада ту следи једно изненађење. Али, прво о трењу котрљања. Ова појава настаје због пријањања гуме на подлогу. Предњи део који ступа у контакт са подлогом се деформише ка унутрашњости гуме, док на задњи део – онај који се одваја од подлоге – сила делује тако да је усмерена ка подлози. Ове деформације гуме нису једнаке, због несавршене еластичности гума, већ је прва јача. Дакле, појављује се момент спрега сила који успорава котрљање точка.

А сада следи изненађење: трење котрљања ширих гума је мање у односу на уске – при једнаким притисцима ваздуха у гумама. Та чињеница проистиче из мерења фирми које се баве унапређењем својстава гума за бицикле. Уске и широке гуме, при једнаким притисцима, имају једнаке додирне површине са подлогом, али уске гуме пријањају са нешто већим обимом точка, чиме се објашњава и веће трење котрљања код те врсте. Прописна напумпаност гума је исто тако битна, јер се трење котрљања увећава са величином додирне површине.