Не разумем тај концепт скраћења дужине. Да ли је стваран или илузија?

Релативистичко скраћење (контракција) дужине је стварна појава. Пођимо од нама ближе појаве у класичној механици: док смо у возилу које се креће, у односу на референтни систем везан за возило мирујемо, али исто тако прелазимо пут у односу стајалиште јавног превоза као други референтни систем. Дакле, у оба случаја је исправно тврдити да су пређени путеви исправно одређени.

Вратимо се релативистичкој механици. Претпоставимо да се путник налази у шинском возилу и да је на поду возила кофер. Поред пруге је посматрач који може да уочи тај кофер. Обојица процењују дужину кофера тако што део светлости одбијене од крајева кофера допире до њихових очију. Мерење дужине подразумева да се крајеви уоче – истовремено. Ако се шинско возило креће овоземаљским брзинама скоро да ће сложити у вези дужине кофера, зато што се светлост простире далеко брже од возила. Тачније, једначина нам указује да ће разлика у измереним дужинама бити реда величине димензије атомског језгра. Међутим, ако би се возило кретало брзином упоредиве вредности у односу на брзину светлости која је одбијена од крајева кофера, ситуација се мења: да би светлост могла у исто време да допре до очију посматрача поред пруге, кофер треба да буде краћи у односу на дужину коју ће измерити путник у возилу. И у овој ситуацији се може тврдити да су дужине исправно одређене без обзира на другачије резултате мерења.