Проток једносмерне струје

Иако се на интернет мрежи не помиње, изгледа да је извесни Стивен Греј својим упорним извођењима експеримената први установио, у првој половини XVIII века, да непокретна наелектрисања  могу постати покретљива. То што у данашње време претпостављамо погрешан смер електричне струје у жицама – од позитивног пола према негативном – дугујемо Бенџамину Френклину, јер су његови […]

Да ли је скраћење дужине стварно?

Не разумем тај концепт скраћења дужине. Да ли је стваран или илузија? Релативистичко скраћење (контракција) дужине је стварна појава. Пођимо од нама ближе појаве у класичној механици: док смо у возилу које се креће, у односу на референтни систем везан за возило мирујемо, али исто тако прелазимо пут у односу стајалиште јавног превоза као други […]

Дифракција Месечеве светлости

На фотографији се уочавају светлосни кругови око Месеца, обојени различитим бојама. Реч је о Месечевом венцу или Месечевој корони: Природно је помислити да се појава може протумачити као разлагање Месечеве светлости када пролази кроз капљице кондензоване водене паре облака, попут разлагања светлости кроз призму – а то је дисперзија светлости. Међутим, облик венца подсећа на […]

Плава боја неба

У роману Одакле сам била више нисам књижевник Дејан Тиаго Станковић наводи да је небо изнад Лисабона „за два тона модрије од нијансе коју зовемо азурном или небескоплавом″. У наставку наводи да никада није добио научно објашњење. И мене је та појава заинтригирала иако нисам посетио овај град. Прво озбиљно тумачење појаве небеског плаветнила потиче од […]

Рад силе трења и загревање тела

Тела у току дејстава размењују енергију, а рад представља меру размењене енергије. Постоји занимљиво питање у вези загревања тела које се креће сталном брзином дуж подлоге, на кога делују две силе у водоравном правцу, а у супротном смеру: вучна сила и сила трења. С обзиром да се тело помера сталном брзином радови поменутих сила су […]

Рејнолдсов број

Како су повезани Рејнолдсов број и густина? Рејнолдсов број Rₑ се односи на понашање флуида након што се сусретне са препреком коју обилази. Од вредности тог броја зависи да ли ће флуид заобићи препреку без турбуленција – ламинарно кретање – или са турбулентним комешањем. Рејнолдсов број зависи од густине флуида ρ, његове брзине 𝜐, дужине […]

Следећа страна »